Tuesday, 18 July 2017

Pročitano u junu 2017. godine

Ukupno 6 knjiga (plus sam počela jednu, al' ta mi se razvukla, pa će o njoj biti reči u postu o knjigama pročitanim u julu). Nije vam mnogo 6 knjiga? Naravno da nije.

Ime vatre, Dimitrije Stevanović. Fantastika. Družina sa misijom. Plus još jedna družina sa misijom. Plus dve osobe u jednom telu (momak Dante i crvenokosa sukuba, otkriva se odmah na početku, pa nije spojler); ako ste pomislili na Platona (nevezano za sukubu), u pravu ste. Plus slovenska mitologija, tu i tamo. Plus prolazak kroz pakao (recimo); Dante, naravno. Plus alhemija i alhemijsko putovanje. Plus tarot. Plus svašta nešto. I predivan crni četvorouhi mačak (ili, ako hoćete, predivan mačji razbojnik); autor vrlo očigledno voli mačke, što znači da je mnogo dobar čovek.

Svašta je ovde stalo na 265 strana.

Mačak je predivan. I možete da budete mirni: mačak ne nastrada (verujem da ovakav spojler nikom ne smeta).




Petruški zmaj, Milena Stojanović. Epska fantastika u našim krajevima (srednji vek, Srbija, neposredno pre boja na Kosovu). Stara vera, nova vera, slovenska mitologija, magija, mnogobrojna magijska bića, junak ima misiju (ali se dobrim delom zbunjeno koprca kao što bismo se koprcali i mi, osim što se mi ne pretvaramo u zmajeve, ili ja bar ne umem da se pretvorim u zmaja).

Čeka se nastavak.










Ako niko ne govori o skrivenim stvarima, Džon Makgregor. Ovo je jedna od onih knjiga koje je najbolje pročitati iz cuga, ili bar što brže možete, jer se inače pogubite u detaljima. Prilično zanimljiv pristup koji prati reakcije ljudi iz okoline, i objašnjava šta je bilo pre i posle, i saopšti vam gomilu detalja o svim tim ljudima koji posmatraju to što se desilo, ali do samog kraja knjige ne saznajete šta se desilo, i na šta to oni reaguju tako kako reaguju. Možete da nagađate (a vaše nagađanje će, moguće, više da govori o vama nego o knjizi), ali, sem ako unapred ne prelistate poslednjih nekoliko strana, to će ostati na nivou nagađanja; nešto se desilo, nije baš da je nuklearna bomba sve pobila, ali nije ni da je nekom ispao novčanik pa se sagao i podigao ga, a vi, kao da negde stignete sa zakašnjenjem i vidite da je bila neka frka al' pojma nemate šta je, zverate oko sebe i pokušavate da prokljuvite kakva je to frka bila.

A bila je.


Gošća, Takaši Hiraide. Vidite vi tako prelepost od naslovne, i naravno da morate da nabavite knjigu, i mačka je predivna i preslatka, i dobra je knjiga o promenama i o nestajanju jednog načina života...

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

...i zašto pisci koji imaju nešto tužno da ispričaju ne mogu to da učine pričom o mački koja preživi?

Književna fantastika 2017. Odlična priča Papirna menažerija Kena Lija (jedna od onih zbog kojih ćete nakon čitanja da pozovete mamu, samo da se uverite da je sve ok, nema veze što ste se jutros čuli) plus pobednička Glasovi u plastici Ivana Nešića, pa eseji (broj je posvećen Filipu Diku, al' nije sve samo o njemu), pa portret autora, pa intervju sa drugim autorom, pa o ekranizacijama, pa o igrama i njihovom uticaju na pisanu reč, strip, odnos autora i književnog junaka, zaboravljeni naučnofantastični roman, prikazi...

Mnooogo toga na 128 strana.






Enciklopedija savamalskih bića, Simon Marić i Olga Jorgačević (ilustrator). Ludo zabavni i inteligentno osmišljeni opisi izmišljenih savamalskih bića koja, eto, koegzistiraju s nama (sem onih koja su izumrla), a čije vam poznavanje može pomoći da bolje razumete kako istoriju tog kraja grada, tako i novija dešavanja.

Izdanje je dvojezično (na srpskom i na engleskom); nisam sigurna koliko bi strancima bile jasne aluzije na istoriju i dnevnu politiku (naročito na lokalnu dnevnu politiku), ali bi im vrlo verovatno bilo zabavno. A onda bi se, možda, malo i raspitali o čemu se tu zapravo radi.

Ukratko, ako 'oćete čistu zabavu, može. Ako ste za nešto ozbiljnije, ima i toga. Podosta.

Friday, 23 June 2017

Novi zverski ulov!

Sinoć je bila promocija novog romana Zorana Petrovića, Praznik zveri - Grehovi alijanse, što je bila zgodna prilika da se domognem knjige (na plus milion stepeni, i nakon što sam provela ceo dan na Japanizmu).

Evo malo fotki sa promocije, plus ponešto i sa Japanizma.







Autori i urednica

Autori, urednica, PR

Gosti Japanizma

Puna Velika sala Doma omladine na svečanom otvaranju

Tuesday, 13 June 2017

Pročitano u maju 2017. godine, deo drugi

U drugom delu, 3 knjige, sve sa Bookine akcije.

Samoubistvo nevinosti, Džefri Judžinidis. Nisam gledala film, pa ne mogu da poredim, no, knjiga valja. Zanimljiv izbor naratora (ispričano je u prvom licu množine), cela priča je iz ugla grupe momaka koji su odrastali zablentavljeno zureći u sestre Lisbon, i uglavnom ne kapirajući da su te devojke ljudska bića, a ne neka mitska bića koja oni čeznu da osvoje. Uprkos tom nekapiranju, ti momci nisu loši; kada se jedan od njih, inače sin mafijaša, ušunja u kuću Lisbonovih kako bi neku od sestara video dok se tušira, pa zatekne najmlađu sestru u kadi, prerezanih vena, nakon prvobitnog šoka učini ono što bi učinilo svako pristojno ljudsko biće: zove Hitnu pomoć (i tako joj, bar na neko vreme, spase život). No, oni su i sami klinci, i, u krajnjoj liniji, ne znaju kako da pomognu. A ni odrasli nisu ništa bolji.

Površno posmatrano, Samoubistvo nevinosti je roman o pet sestara koje su roditelji strahovito sputavali, i koje su se, jedna za drugom, ubile u roku od godinu dana. I majka, eto, nikako ne shvata zašto su one to uradile, niti vidi bilo šta loše u sopstvenom ponašanju (zabranjeno šminkanje, zabranjeno doterivanje bilo koje vrste (ne sme devojka ni nausnicu da izdepilira), zabranjeni momci, zabranjeno sve). Manje površno posmatrano, ovaj roman pripoveda i o kraju jedne epohe (one u kojoj je skandal da crnci kupuju u kraju u kome su belci, sem ako to radi kućna pomoćnica/služavka za svoje poslodavce), o nostalgiji za prošlim vremenima, o gubitku nevinosti, o gubitku ideala... Mnogo toga je stalo na manje od 200 strana, i u naizgled jednostavnu priču.

Sve poharano, sve spaljeno, Vels Tauer. Zbirka priča, ljudi ih porede sa Karverom, Bukovskim, Hemingvejem... I liče, zaista. Šugavi životi. Sukobi. Nasilje. Rasturene porodice. Nemogućnost normalne komunikacije. Neuspesi. Pokušaji i neuspesi.

Male stvari, velike stvari, običan život. Plus vikinzi, u jednoj priči, samo što se ne radi stvarno o vikinzima.

Momenti iz života. Kako ljudi uspeju toliko da uprskaju stvar?

Život.

Čitajte.





Opčinjenost najgorim, Florijan Zeler. Kreće kao priča o dvojici pisaca (Francuz i Švajcarac) koji putuju u Egipat na sajam knjiga, gde i oni drže nekakve govorancije. Švajcarac je opsednut Egiptom o kakvom je čitao kod Gistava Flobera, plus očigledno ne ume sa ženama, pa uporno (vrlo uporno!) pokušava da nađe neku prostitutku za sebe. Pa se namuči da uopšte nađe neku prostitutku, a onda ispadne da one 'oće nekog drugog (kad se sve skupi na gomilu, ispadne, manje-više, da 'oće sve osim njega). A on i dalje pokušava, i opsednut je tom idejom, a onda...

Pa, onda priča skrene u nešto drugo, malo tužno, malo više komično, a Švajcarac ne postaje nimalo simpatičniji.

A onda imate novo skretanje, u, recimo, metafikciju (mada ne samo to). I ono što je bila trivijalna i ne uvek zabavna priča postaje nešto sasvim drugo, znatno zanimljivije.

Nekom možda i uznemirujuće.