Sunday, 22 April 2018

Pročitano u aprilu 2018. godine, deo prvi

U ovom postu, 5 knjiga. U sledećem, koliko ostane (za sada 2, očekujem da će biti 4).

Đavolji nakot, Margaret Atvud. Nakon prilično slabog Novog učenika Trejsi Ševalije, oklevala sam sa ovom knjigom. Isti projekat (ponovo ispričana Šekspirova dela), ovog puta Bura (meni najdraža, uz San letnje noći), stvarno sam se nadala da i Atvudova nije zabrljala. I nije. Mada joj ovo ne spada u najbolja dela, i više je nego solidno: današnje vreme, izvođenje Bure u zatvoru (izvode je zatvorenici), paralele između likova Bure i likova romana, priča o izlaženju na kraj sa teškim gubitkom, o nastavljanju dalje, o nadi, o mnogo čemu, sve to uz živahne likove... Vrlo, vrlo dobro. Uživala sam u čitanju. Valja. Čitajte i vi.









Spavaj već jednom, je**te, Adam Manzbah. Gotivna slikovnica za odrasle (ne u smislu pornografije, nego ima psovki koje verovatno ne biste želeli da pročitate maloj deci), i zabavni stihovi (uz simpatične ilustracije) koje će razumeti svi koji su se namučili sa uspavljivanjem malog deteta.







13: antologija savremene japanske horor priče, grupa autora. 7 autora, 13 priča (kao što možete videti po naslovu). Odlični autori, dobre, uvrnute priče strave i užasa (između ostalog, imate i 3 priče o Sadako, koje su inspirisale serijal filmova Ringu/The Ring). Ako volite japansku književnost, uvrnute priče, horor, ili kombinaciju bilo čega navedenog, ovo je zbirka za uživanje.













Kako biti oboje, Ali Smit. Divna knjiga. S jedne strane, priča o šesnaestogodišnjakinji Džordž kojoj je prethodne godine umrla majka, pa pokušava da izađe na kraj sa time, sa brigom u mlađem bratu, sa odlascima kod psihologa... Dok joj otac, koji je nakon smrti voljene supruge krenuo žestoko da pije, baš i nije od pomoći (nije nasilan ni bilo šta slično, samo što i nije od velike pomoći svojoj deci; tuguje i sam, i ne ume ni on da izađe na kraj sa situacijom). Dok se dobar deo vremena oseća potpuno otupelo, Džordž postaje opsednuta slikom umetnika koji je prethodne godine toliko oduševio njenu majku da je odvukla decu iz Kembridža u Italiju da bi blenuli u njegovo delo.

Sa druge strane, odnosno u drugoj polovini romana (postoje i verzije gde su delovi objavljeni obrnutim redosledom), narator je upravo taj umetnik, koji se, iako odavno počivši, našao kako poput duha prati dečaka koji opsednuto zuri u njegovu sliku u jednoj galeriji, i priseća se svog (vrlo zanimljivog!) života. Osim što dečak možda nije dečak. A možda i... No, da vam ne spojlujem celu knjigu, čitajte.  Divna priča. Divni likovi. Uživajte.

Crvene stoličice, Edna O'Brajen. Tja. Privukla me je premisa knjige (traženi ratni zločinac sa Balkana, ima odma' da prepoznate o kome je reč, nastanjuje se u irskoj zabiti i tamo izigrava nekakvog iscelitelja, i mala zajednica postaje opsednuta njime (jer je to zabit u kojoj se ništa ne dešava), jedna žena (udata!) se i upušta u vezu s njim, pa se svašta nešto haotično dešava, priča o zlu, o posledicama istog...). Ok, nije da ničega od navedenog nema, ali nakon što tog lika

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

uhapse,

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

KRAJ SPOJLERA

i nakon što se desi nešto stravično, prelazimo na drugu polovinu knjige koja pripoveda o mukama jedne Irkinje koja je otišla iz svog malog mista i pokušava da preživi u Londonu, ionako prepunom ljudi koji takođe pokušavaju da prežive. I bude tu pred kraj i suđenje u Hagu, i ode ona posle nakratko u svoje seoce, ali, ukupan utisak mi je bio da bi glavnina priče bila ista i da je došljak u malo misto bio generički kriminalac, ili da je Irkinju neka druga muka naterala da ode iz svog mesta i iz Irske.

Tja.

Saturday, 7 April 2018

Pročitano u martu 2018. godine

Goodreads kaže da sam pročitala 6 knjiga. Idemo redom.

Pape Satàn Aleppe: Hronike fluidnog društva, Umberto Eko. Dvestotinak tekstova koje je Eko objavio u magazinu Espreso. Gomila raznoraznih tema (internet i mobilni telefoni, politika, religija, mediji, književnost, filozofija...), gomila interesantnih tekstova. Ako volite Eka, preporuke.














Volšebnik, Vilijam Somerset Mom. Na ovo sam se kikotala. Na momente nesnosno kitnjasto, povremeno dosadno i razvučeno, okultno/ezoterijsko me nije ubedilo... No, izvor moje zabave je sledeći: Alister Krouli se oženio devojkom kojom je želeo da se oženi Mom, i onda je Mom napisao roman o doktoru kome verenicu preotme zli mag (i potom je iskoristi za neke opake crnomagijske stvari). Čak i da to ne vidite iz uvoda, iz romana je po preterivanju jasno da je to pisao čovek kome je neko preoteo devojku. Sam Mom je kasnije priznao da Krouli nikada nije bio tako bezdušan ni toliki skot kao zli mag iz knjige (mada mu jeste bio i ostao odbojan), i da veruje da je, za razliku od maga, stvarno voleo tu devojku.

Vredi primetiti da niko u romanu nije savršen; nesrećni doktor, recimo, je poprilično dosadnjikav, i ne razume umetničke sklonosti svoje mlade verenice.

Zanimljivo je posmatrati kako se pisac kao Somerset Mom snalazi sa stilom koji mu ne leži.

Čudesna žena: Vesnica rata, Li Bardugo. Još jedna knjiga koja me je razgalila, mada iz drugačijih razloga: počeci Čudesne žene. Kako je Dijana, princeza Amazonki, načinjena od ostrvskog tla, postala to što je postala.

Gotivno. Simpatično. Fina avantura. Lepo se zabavite uz knjigu, ako je to ono što vam se u određenom trenutku čita. A i moćno izgleda.











Satanin dnevnik, Leonid Andrejev. Drugi tom izabranih dela Leonida Andrejeva. Podjednako mračan i podjednak crnjak kao i prvi deo, Crveni smeh. Novela Satanin dnevnik je tu još i najslabija (mlaka, neubedljiva...), ostalo je znatno opakije i bolje.










Upomoć, prijateljice! Isidora Bjelica i Jovana Hiesmayr. O dualnoj terapiji, koja vas ne smara time da morate stalno da mislite pozitivne misli i onda će sve da bude savršeno (a ako nije savršeno, recimo, dobili ste rak, sami ste krivi, niste dovoljno pozitivno mislili), nego prihvata da ima i dobrog i lošeg. Ima i vežbi koje možete da radite, i konkretnih predloga kako da se osetite bolje.












Zbog njih sam volela Beograd, Isidora Bjelica. Lepa knjiga prisećanja na razne javne ličnosti, sada pokojne. Anegdote, luckaste stvari, ozbiljne stvari, prijateljstva, bol zbog dragih osoba kojih više nema... Pisano s ljubavlju i toplinom.

Monday, 2 April 2018

Aprilski ulov!

Rekoh da se trudim da se suzdržim, ali mi očigledno ne ide.

Mada, od prethodne četiri kupljene knjige, pročitala sam tri, pa se, kao, tešim... Ne vidim zašto se tešim, nije da me je neko naterao da kupim još knjiga, a nije ni da treba nekome da se pravdam, al' 'ajde.

Dakle, Booka ima akciju 7 knjiga za 770 dinara, i pošto je tu bilo knjiga koje me interesuju, evo šta sam nabavila.

Spavaj već jednom, je**te, Adam Manzbah

Crvene stoličice, Edna O'Brajen

Kako biti oboje, Ali Smit

Paranoja u Podgorici, Balša Brković

Ripli Bogl, Robert Maklijam Vilson

Komplikovana dobrota, Mirijam Tevs

Hologram za kralja, Dejv Egers

To je valjda to, za sada. Valjda.