Sunday, 11 February 2018

Pročitano u januaru 2018. godine

Ukupno 5 knjiga, pošto ni ja ne mogu baš svakog meseca da pročitam desetak (ili više).

Pisar tame: životi i dela, Tomas Ligoti. Opaka zbirka vrlo, vrlo mračnih priča. Mračna atmosfera. Košmarna atmosfera. Nihilizam. Mnogo nihilizma. Pojavni svet je iluzija, a kad se maske uklone i saznate istinu, preostaje vam samo... Pa, ne znam šta vam preostaje, al' svakako ništa pametno, jer je sve ogavno i zlo i ne da nema svetla na kraju tunela, nego nema pravog svetla uopšte.

Nedovršeni posao mi je zbog svoje poetičnosti bolje legao, al' dobar je i Pisar tame. Čitajte. Ili nemojte, ako vam u ovom trenutku ne bi prijalo baš toliko mraka i bedačenja.








Crveni smeh, Leonid Andrejev. Prvi tom izabranih dela Leonida Andrejeva (drugi je Satanin dnevnik). Još opakih priča i fragmenata, plus užasi rata i ludila, plus još ludila, plus mrak, plus crnjak. Ponešto varljivo jednostavno, ponešto za šta pomislite da je zapravo jednostavno, a onda vas uvuče u mrak. Vrlo prikladno za tmurne zimske dane, no, loša ideja ako tražite nešto da vas razvedri. Mada, ko još čita Andrejeva kad mu treba nešto lepršavo da ga razveseli?











The Sudden Appearance of Hope, Claire North. Desilo se čudo: em knjigu za Čitaonicu pročitam na vreme, em se stvarno i pojavim na Čitaonici.

A kakva je knjiga?

Pa, da se mane pamfletisanja, bila bi znatno bolja. Ovako, akcioni delovi su super, premisa je super (nju niko nije u stanju da zapamti, što, recimo, redovno školovanje, posao, ljubavne veze, prijateljstva, dobijanje potrebne medicinske nege i gomilu drugih stvari čini teškim do nemogućim, al' znatno olakšava ne baš legalne aktivnosti poput krađe), priča sa aplikacijom kojom se ljudima ispiru mozgovi je super, al' kad krene pamfletisanje i štikliranje tema u trendu, ume da smori. Nema veze što biste se zapravo složili s njom po tim pitanjima, preaching to the converted je zabavno samo ako autor/ka ume to majstorski da izvede. A ova spisateljica to ne ume.

No, nije mi žao što sam pročitala knjigu. Bilo mi je i više nego dovoljno dobrog da prevagne.

Luzitanija, Dejan Atanacković. Dobitnik NIN-ove nagrade. Nabavila sam je na prošlogodišnjem Sajmu knjiga jer me je privukla naslovna (sjajna je!), a i izgledala mi je zanimljivo. I jeste zanimljiva, i isprva me je vukla na čitanje pričom o ludnici koja je usred rata, sticajem okolnosti, ispala nezavisna teritorija (metafora), i putnikom koji je preživeo potapanje broda Luzitanija i pokušava usred rata da se vrati kući (u našu zemlju), i to putovanje je takođe metafora, i ima tu još likova čiji se životi dotiču pomenute ludnice (njihove priče su takođe metafore), i ludnica i njeni pacijenti ispadaju najrazumniji u celoj toj ratnoj zbrci (i opet metafora)... A onda mi se čitanje razvuklo.

Ako volite romane apsurda, moglo bi da vam legne.

I dalje mislim da je naslovnica sjajna.




Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju, Elena Ferante. Treći deo Napuljske tetralogije. I ova knjiga se, kao i prethodne dve, čita neverovatno brzo uprkos dužini (435 strana), jer vas vuče da vidite šta je dalje bilo sa Elenom i Lilom, kako se snalaze, da li im uspeva da se trajno oslobode bede i siromaštva, uspevaju li da nađu sreću... Pa se pitate šta ova radi, da l' je normalna, a onda se setite da joj niste u koži, makar i ne bila više klinka koja pravi greške jer je dete... Pa navijate za njih, pa se nadate da će uspeti, pa saosećate sa jednom ili drugom (ili obe, ili nijednom, zavisno od sklonosti)... I dalje je to vrlo živa priča o prijateljstvu dve žene, o Napulju i Italiji u određenom periodu, o siromaštvu i izvlačenju iz njega, o kriminalu, o... O mnogo toga. I vuče vas da čitate dalje, i da nestrpljivo čekate nastavak (i kraj tetralogije).

Tuesday, 30 January 2018

Novi ulov!

Bila sinoć na promociji Priča misterije i magije (Oto Oltvanji).

Evo i slike sa promocije.


Promocija je bila u knjižari Delfi, i, verujem, pogađate šta se desilo.

Naravno.

Na slici vidite:

Zmaj i Milena, Matilda Veljković

Vidarka, Matilda Veljković

Četrdeset dana, Uroš Timić

Čuvari zlatnog runa, grupa autora

Ima li neko da je iznenađen?

Thursday, 25 January 2018

Pročitano u decembru 2017. godine, deo treći

Kao što rekoh, preostalih 5 knjiga.

Nisam ja takva: Priče jedne devojke o tome šta je sve dosad "naučila", Lena Dunham. Hm. Nisam gledala Girls, zapravo, nisam gledala ništa njeno, i nisam imala nikakva određena očekivanja. Ova zbirka eseja o njenom životu i razmišljanjima i svemu i svačemu me je nekoliko puta nasmejala, bila mi je manje-više ok, razumem je, ali smo se u suštini mimoišle. Not my cup of tea. Što, naravno, ne znači da će i vaš utisak biti isti.












Trinaest meseci, Dejvid Mičel. Prvo što čitam od Mičela, a u planu mi je, u nekom trenutku, da pročitam i ostale njegove knjige. Sjajna knjiga o odrastanju u engleskom seocetu početkom osamdesetih, povremeno ne znate šta je stvarno, a šta dečakova mašta, a kroz sve to se, potpuno nenametljivo, provlači i gomila detalja o jednom dobu: Hladni rat, Margaret Tačer, Foklandski rat i šta se dešava u ratu... Plus, naravno, razne stvari koje biste očekivali od priče o odrastanju: zaljubljivanje, prve cigarete, lokalne siledžije i izlaženje na kraj sa njima, škola, prvi susret sa ozbiljnim povredama i smrću, upoznavanje sa drugačijima od sebe... I sve to sjajno ispričano.

Čitajte.






Nema kraja kornjačama, Džon Grin. Auh. Ako se patite sa anksioznošću, opsesivno-kompulsivnim poremećajem, ili napadima panike, pa, s jedne strane, osetićete da niste sami, a sa druge strane, neki delovi knjige vam nimalo neće prijati, pošto ne želite da osetite previše vam poznate simptome. Ukoliko se ne patite ni sa čim od navedenog, moguće je da ćete steći predstavu o tome kako se osećaju oni koji se pate s tim. Nije lepo, ni slatko, ni za romantizovanje, i nema čudesnog izlečenja. Ni bekstva. To vam je što vam je, do kraja života, nekad bolje, nekad gore, ali kraja problemu kao takvom nema.

Da ne bude zabune, ovo nije nikakav udžbenik niti dokumentarac, već sjajan roman o jednoj tinejdžerki u kome ćete, osim navedenih problema, naići i na mnogo toga što biste inače očekivali od omladinskog romana: prijateljstvo, zaljubljivanje, probleme u porodici, školu, rivalstvo među prijateljicama, prve važne uspehe, avanturu (ovde je to potraga za nestalim čovekom, daje se i nagrada za bilo kakvu informaciju)... Divna knjiga. Na momente nimalo laka, ali svejedno divna.

Čitajte.

Vinča - Znamenje bogova, Ivan Drajzl. Avantura smeštena u praistorijsko doba (neolit), kreće se sa prostora Španije, da bi se dospelo do Balkana (a onda, uz pomoć, nazad u spasilačku misiju na teritoriji današnje Španije).

Možda će nekome smetati što se, uprkos tome što je reč o avanturi, stvari ne kreću naročito brzo, i što nema više borbe (veći deo knjige je posvećen putovanju), ali, pošto je sve ispunjeno detaljima o tome kako se nekad živelo (do detalja se dobrim delom došlo istraživanjem, ponegde ima nagađanja jer se neke stvari ne znaju, ponegde ima piščeve slobode da bi priča bila uzbudljivija), meni je sve to bilo interesantno. Plus vas na kraju dočeka obimna beleška autora sa još informacija.






Vinča - Tajna Kurgana, Ivan Drajzl. Nastavak Znamenja bogova, ovog puta ima znatno više avanture i borbe (ima i informacija i detalja, ali manje, pošto je velika većina objašnjena u prvoj knjizi). Prošlo je nekoliko godina od događaja iz prve knjige, i sada je narodu sa Balkana potrebna pomoć svih njihovih saveznika, računajući i one sa prostora Španije: stižu osvajači sa istoka, i to jašući većini potpuno nepoznate zveri (konje, naravno). Ako vam je u prvoj knjizi falila borba, druga bi trebalo to da promeni; a i ako nije, teško da će vam smetati to što ima više akcije.

Na kraju će vas ponovo dočekati autorova beleška, ovog puta nešto kraća, no podjednako zanimljiva.